Lučin: Želimo triplu krunu, Vojvodina i Novi Sad zaslužuju evropski trofej

Vojvodinu su proteklog leta napustila obojica golmana, iskusni Svetislav Verkić i Tunišanin Ahmed Bedui. Dugo su u redovima Lala vagali oko čuvara mreže, a izbor je pao na mladog hrvatskog internacionalca Frana Lučina. Riječanin je prošao mlađe reprezentativne kategorije Kauboja, a branio je za Ajzenah u drugoj ligi Nemačke.

Na početku sezone je činio tandem sa Idrisom Drisijem, ali se iskusni tuniški golman krajem godine vratio u otadžbinu, a umesto njega je stigao povratnik na Slanu baru Luka Arsenić.

Kako sezona odmiče, Lučin je sve bolji, bio je jedan od junaka meča na Slanoj bari u subotu, kada su Novosađani srušili švedski Alingsos (32:24) u revanšu polufinala EHF kupa. Ušao je krajem prvog poluvremena umesto Arsenića, brzo napravio tri odbrane i u nastavku u prvih 15 minuta sjajnim intervencijama trasirao put do finala.

Posle (ne)prespavane noći utisci su se slegli, a u razgovoru za Mozzart Sport, Lučin je govorio o istorijskom uspehu, utiscima o Novom Sadu, ambicijama, kako njegovim, tako i kluba.

„Prvo bih se zahvalio svima koji su došli da nas podrže na Slanoj bari, Firmašima koji su nas bodrili svih 60 minuta. Kada vidiš pune tribine sigurno je to motiv više. Što se tiče utakmice kontrolisali smo je od prvog do poslednjeg minuta. Odbrana je bila fenomenalna na startu drugog poluvremena i to je ključ za svaku pobedu. Ovo je istorijski uspeh Vojvodine i radujemo se finalu što će biti nagrada za odličnu sezonu. Nadam se da ćemo da stavimo 'šlag na tortu', da ćemo da podignemo evropski trofej koji ovaj grad i klub zaslužuju“, rekao je Lučin na početku razgovora.

Niste imali priliku da igrate u ovakvom ambijentu. Da li je bilo pozitivne treme?

„Falila nam je ova iskra s tribina. Mnogo je lepše da se igra kada vas nosi huk navijača. Voleo bih kad bi svaki meč dolazili. Znamo da to nije moguće. U ključnim trenucima su nas nosili, pomogli ekipi. Volim da pokažem emociju posle odbrane, da stegnem pesnicu, proslavim, adrenalin raste kada imate bučnu podršku s tribina“.

Vojvodina izaziva branioca krune

Vošin uspeh nije građen preko noći, ovo bi trebalo da bude samo početak rađanja ozbiljnog evropskog kluba

Gori Novi Sad: Evropska Voša nastavila da deli lekcije, pregaženi Šveđani, za trofej sa Norvežanima

Može li Vojvodina bolje od ovog?

„Siguran sam da može. Na početku je bilo mnogo novih igrača, neki su dolazili tokom sezone, trebalo je vremena da se sve uigra. Mnogo smo bolji nego na startu sezone, ali sam ubeđen da i dalje nismo na 100 odsto, da možemo bolje. I Aziz je skoro stigao, treba i vremena da se i s njim uigramo. Ništa nismo osvojili. Pred nama je najvažnijih mesec i po dana, idemo na triplu krunu i verujem da ćemo na kraju da se radujemo“.

Da li ste zadovoljni vašim odbranama?

„Jesam, mislim da sam dobro branio tokom čitave sezone, pogotovo u Evropi. U Velenju recimo nisam mogao da se pohvalim velikim brojem odbrana, ali mislim da su sve bile važne, bili su tu i sedmerci koje sam skinuo. U dvomeču sa Alingsosom mislim da je bilo još bolje. Kako tim raste i meni je lakše. Moram da se pohvalim da imamo odličnu odbranu. Miljan Vukovljak i Miljan Pušica su zaista bedem na sredini. Nije lako pored njih da se prođe, pa mi i to olakšava posao. Nisam imao bolje defanzivce od njh dvojice u karijeri. Odlično se radi klubu, od trenera, svih u stručnom štabu, kondicionog...“

INTERVJU – Miljan Pušica: Bilo mi je teško da se vratim u Srbiju, želim opet u reprezentaciju

Kako je sarađivati sa trenerom Rojevićem?

„Nema kod njega opuštanja“, sa osmehom će Lučin i dodaje:

„U nedelju dan posle utakmice, kada je malo euforija, kada smo svi zadovoljni uspehom, podelio nam je link da gledamo narednog rivala, revanš Nerbo – Runar. Nisam u karijeri imao priliku da radim s takvim trenerom koji je 24 sata u rukometu. Posvećen je i zaista je odlična saradnja“.

Otkud u Novom Sadu?

„Posle sezone u Ajzenahu bio sam slobodan igrač. Pozvao me je menadžer prošlog jula, rekao da Vojvodina traži golmana. Predočene su mi ambicije kluba, svidelo mi se to. Potpisao sam na dve godine“.

Slavlje rukometaša Vojvodine (©Starsport)

Kakve su vaše ambicije?

„San svakog rukometaša je da igra u Bundesligi. Zasad mi je lepo u Novom Sadu“.

Vaš stariji brat Tin Lučin brani boje Visle, četvrtfinaliste Lige šampiona. Da li vas je možda gledao u Novom Sadu?

„Trebalo je da dođe krajem prošle godine protiv Metaloplastike, ali ipak nije mogao, zgusnut je i njegov raspored u klubu. Razgovaramo često, daje mi savete, drago mi je da i on ima dobru sezonu“.

Da li imate reprezentativnih ambicija?

„Igrao sam za sve mlađe kategoriije Hrvatske do korona krize. Voleo bih da obučem i dres najbolje selekcije. Na meni je da radim, nastavim da napredujem“.

Vojvodina je prvi favorit za duplu krunu u domaćim okvirima. Šta mislite o konkurentima?

„Kada sam dolazio u Vojvodinu mislio sam da je srpska liga slabija, ali ima nekoliko klubova koji su baš jaki i ne smeš da se opustiš. Nije nam bilo lako protiv Dinama iz Pančeva, Metaloplastike, Partizana, Zvezdu smo jedva dobili u prvom delu sezone, sada je slabija. Ide plej-of, moram da nastavimo u ovom ritmu i verujem da ćemo da budemo najbolji i u Superligi i Kupu Srbije. Prvi cilj ove sezone je da osvojimo šampionat jer nam je to ulaznica za Ligu Evrope. Nadam se da klub u godinama koji dolaze može da igra i Ligu šampiona“.

(©Starsport)

Jedini uslovno rečeno neuspeh je ispadanje iz SEHA lige u četvrtfinalu plej-ofa od Vardara, takmičenje koje ste svesno stavili u drugi plan i igrali uglavnom s mladim timom.

„Problem sa SEHA ligom je gust raspored. I dalje tu igraju jaki klubovi iz regiona, ali nam je zaista bilo teško da budemo fokusirani na četiri fronta. Umor je tu, ritam sreda-subota nije lak“.

Kako ste se privikli na grad, ima li razlike između Rijeke i Novog Sada?

„Svi su mu odlično prihvatili, od saigrača, trenera, ljudi u upravi. Atmosfera u klubu je odlična. Grad je lep, podseća me na Rijeku gde takođe ima mnogo studenata“.

Šuška se da biste mogli u SPENS-u da igrate finale. Za ili protiv?

"Slana bara je naša dvorana, tu igramo, treniramo. Na ljudima iz kluba je da odluče. Ima i dobre i loše strane. Sigurno je da je veliki izazov ako bismo mogli da napunimo SPENS, da dođe 7.000-8.000 navijača, to bi bilo zaista lepo da igramo pred tolikim brojem ljudi. I moja porodica je najavila dolazak na finale, pa se radujem meču sa Norvežanima“, zaključio je Lučin.